Kontaktni jezici - kreol i pidžin

Kontaktni jezici

Kreol i pidžin

Prilikom susreta dva naroda dolazi do razmene informacija putem jezika, samim tim i do mešanja kultura i stvaranja novog, zajedničkog jezika. Kod naroda koji nemaju zajednički jezik, a žele da razgovaraju iz trgovačkih ili bilo kojih drugih razloga, razvija se sistem komunikacije koji se naziva pidžin. Pidžin nema sve elemente prirodnog jezika, vokabular je skraćen i gramatika redukovana u odnosu na jezike od kojih nastaje. Odličan primer za to je spisak reči iz šezdesetih koje je sastavio Kasidi, on pokazuje kako elementi engleskog preovladavaju u tok pisinu i kineskom pidžinu, ali se isto tako primećuje uticaj i francuskog i indijanskih jezika. Premda ne postoji istorijska veza između tih jezika, primećuju se koincidencije u mišljenju koje dovode do stvaranja figurativnih sintagmi za različite reči. Bugarski (2003) navodi pogrešan izgovor engleske reči business (posao) na kineskom kao najvažnije poreklo naziva pidžina, dok sa druge strane Kristal (1987) izdvaja hebrejsku reč pidjom (trampa) kao i englesku reč pidgeon (golub) – podesan za prenošenje jednostavnih poruka, kao osnovne izvore reči pidžin. Iako ne sadrže sve glavne odlike jednog jezika i ne svrstavaju se u prave jezike, oni nisu jezici kojima nešto nedostaje ili odlika “primitivnog razmišljanja” (Kristal 1987). Štaviše, ovakvi jezici odlikuje velika kreativnost karakteristična za prirodne jezike, sa sopstvenom strukturom i pravilima, narodi koji nemaju nikakvih dodirnih tačaka pronalaze način da smisle svoj, zajednički jezik. Veliki broj pidžina se zasniva na evropskim jezicima – engleskom, francuskom, španskom, holandskom i portugalskom, što pokazuje i odražava istoriju kolonijalizma. Zbog svoje ograničene funkcije, oni ne traju dugo, retko kad više od jednog veka. Oni najčešće slabe i potom umiru kada nestane prvobitan razlog za komunikaciju. To se najčešće dešava kada se narodi razdvoje ili kada pripadnici jedne zajednice nauče jezik druge. Francuski pidžin koji se upotrebljavao u Vijetnamu praktično nestaje prilikom francuskog povlačenja, a slično se dešava i sa engleskim pidžinom koji se pojavio za vreme kampanje u Vijetnamu i koji nestaje odmah po završetku rata. Naspram ovih primera postoje i izuzeci. Pidžin koji je poznatiji kao mediteranska lingva franka ili sabir nastaje u srednjem veku i zadržava se do 20. veka. Ti slučajevi, takođe poznati kao prošireni pidžinim dobijaju posebne odlike, širi se njihova upotreba kako bi se zadovoljile potrebe njihovih korisnika i povećava se broj situacija u kojima se koriste. Najpoznatiji prošireni pidžini su krio (u Sijera Leoneu), nigerijski engleski pidžin i bispama na Vanatuu. U Papui Novoj Gvineji lokalni pidžin (tok pisin) najšire je upotrebljavani jezik u ovoj zemlji. Tej boj je francuski pidžin koji je bio veoma rasprostranjen u Vijetnamu za vreme francuske uprave, danas je gotovo ugašen. (Kristal 1987)

Postoji mogućnost i da se pidžin proširi, vremenom oni stiču više govornika tako što ih deca usvajaju kao maternji jezik slušajući svoje roditelje, koju su, pripadajući različitim jezicima, međusobno opštili njima. U tim situacijama pidžini se upotpunjuju i razvijaju, prelaze u kategoriju kreola, potpunih jezika koji se od ostalih jezika razlikuju samo po svom poreklu i neobičnim načinom postanka (Bugarski 2003). Pidžini i kreoli se očigledno razlikuju u glasovima, vokabular u i gramatici ali imaju i dosta toga istog, kako kreol nastaje iz pidžina očigledno je da su to dve faze istog procesa jezičkog razvoja.

---