Primeri

Podela pidžina i kreola

Prethodno navedene pretpostavke igraju veliku ulogu u različitim teorijama o poreklu kreola. Ove teorije su razvijene da bi se objasnila pretpostavljena sličnost, jednostavnost, mešanje i promenljivost kreolskih jezika.

Često se smatra da su kreoli ne samo morfološki, nego i sintaksički i fonološki jednostavniji od ostalih jezika. Takođe se pretpostavlja da kreolska gramatika potiče od više različitih jezika. Iako njihova gramatika vuče korene od afričkih, evropskih i azijskih jezika, jezik koji oni koriste je jednostavno kombinacija evropskog vokabulara uz dodatak afričke i azijske sintakse i semantike. Pidžini i kreoli ispoljavaju mnogo više unutrašnje varijabilnosti od ostalih jezika. Smatra se da imaju prilično dinamične jezičke sisteme i često se koriste u istoj govornoj zajednici kao i jezici od kojih potiču.

Istorijska lingvistika i definicija kreola

Tačno vreme nastanka kreola se može sasvim precizno odrediti i to je ono što ih razlikuje od “običnih” jezika. Upravo zbog toga se ne koriste ustaljene tehnike i metode istorijske lingvistike. Glavno pitanje je da li kreol treba da se poredi sa jezikom od kog je preuzeta leksikologija ili sa jezikom (jezicima) od kojih je preuzeta gramatička struktura, odnosno u onoj meri koliko je to moguće odrediti.

Jasno je da se kreoli kvalitativno ni na koji način ne razlikuju od ostalih govornih jezika. Iako naučnici ovo tumače na različite načine, kreoli imaju određene zajedničke karakteristike, kao što npr. kineski po svojoj gramatici liči na kreolsku gramatiku. Imajući to u vidu, da bismo utvrdili da li je neki jezik kreol ili ne, prvo moramo da znamo nešto o njegovoj istoriji, bilo da je lingvistička ili socijalna, a poželjno je da to budu i jedna i druga.

Glavni problem u određivanju da li je neki jezik kreol ili ne, predstavlja činjenica da se kreoli koriste u istim geografskim regijama kao i jezici iz kojih potiče veliki deo leksike tog kreola.

Drugačiji slučajevi kada se jezici pojednostavljuju do određene mere su lingva franka (bez mediteranske lingva franke) i koini. Oni nastaju u sličnim uslovima – veliki broj nematernjih govornika počne da koristi određeni govorni oblik u uprošćenoj formi. Kada su u to uključeni govornici koji koriste različite jezike, tada se radi o lingva franki, a kada je reč o različitim dijalektima jednog jezika, tada se radi o koinu.

---

Termini pidžin i kreol

Termin ‘pidžin’ najverovatnije potiče od pogrešnog izgovora kineskih domorodaca engleske reči business (posao). Predstavlja mešovit jezik koji nastaje kada govornici različitih jezika žele da uspostave komunikaciju. U takvim situacijama, struktura i vokabular njihovih maternjih jezika se uprošćava posle određenog vremena radi lakšeg sporazumevanja. Mešovit jezik se postepeno razvija iz jezika koji su u kontaktu i uči se uz maternji jezik.

Dominantni evropski jezici predstavljaju glavni izvor vokabulara pidžina. Lingvistički posmatrano, pidžine karakteriše ograničen vokabular, česta primena parafraza i metafora, uprošćen fonološki sistem i smanjena morfologija i sintaksa. U pogledu prirodnosti jezika i jezičkih univerzalija, jezički sistemi pidžina su izuzetno slični, bez obzira da  li su srodni (engleski pidžini) ili nesrodni (engleski i francuski pidžini). Pidžini koji se razviju u samostalne maternje jezike se nazivaju kreoli.

Postoji mnogo različitih shvatanja, definicija, kao i neslaganja u pogledu broja jezika koji su proglašeni za kreole i pidžine.

Opšte je prihvaćeno da pidžini u srži predstavljaju govorne oblike koji nemaju izvorne govornike i prvenstveno služe kao način komunikacije među ljudima koji se ne služe istim jezikom. Stepen razvijenosti i prefinjenosti pidžina zavisi od načina upotrebe i zastupljenosti među njegovim govorinicima. Mulhauser (1986) je istakao tri osnovne

odlike govornih oblika za koje se prvobitno smatralo da su pidžini – žargoni (prilično neustaljeni), ustaljeni pidžini i prošireni pidžini.

Osnovna razlika između kreola i pidžina je u tome što pidžini nemaju izvorne govornike. Međutim, nije uvek lako napraviti ovako jasnu podelu. Usled širenja lingvističkog konformizma i sve manje lingvističke različitosti, prošireni pidžini polako stiču izvorne govornike. Ovo se npr. dogodilo sa tok pisinom, sangom (Centralnoafrička republika) i nigerijskim engleskim pidžinom. Ovo se najčešće dešava u urbanim sredinama, gde su govornici iz različitih etničkih grupa u stalnom jezičkom kontaktu i zbog toga pidžin postaje gradski jezik. Takođe, deca iz mešovitih brakova uglavnom odrastaju učeći pidžin kao maternji jezik.

---

Poreklo pidžina i kreola

Jedno od glavnih i najkontroveznijih pitanja se tiče porekla pidžina i kreola. Uprkos brojnim raspravama i velikoj količini informacija o lingvističkim i socijalno-istorijskim podacima, naučnici još uvek nisu uspeli da pronađu odgovor na sledeća pitanja:

1. glavni lingvistički input od koga je nastao kreol

2. lingvistički procesi i mehanizmi koji uslovljavaju nastanak kreola

3. rezultat nastanka kreola

Neslaganje oko ovih pitanja se svodi na dve pretpostavke. Prvo, naučnici proučavaju kreole koji su nastali u delimično različitim društvenim okruženjima. Dakle, na nastanak kreola su uticali delimično drugačiji inputi i procesi i samim tim su nastali kreoli koji se, ligvistički gledano, relativno razlikuju. Drugo, različiti naučnici podržavaju različite teorije o nastanku kreola. (ograničena monogenetska teorija, teorija o poreklu evropskog dijalekta, teorija o jezičkom kontaktu…)

 

Poreklo pidžina i kreola je u vezi sa vladavinom jedne zajednice nad drugom, jasno je da odnosi sila utiču na stvaranje i pojavu pidžina, kada je u pitanje kreolski reč je o uskraćivanju jezika. Iako je nastao iz vertikalnog odnosa tj isključivo razumevanja gazde, kreolski postaje sastavni deo horizontalnih odnosa – razumevanje među robovima (Žan Kalve 1981). Zajedno sa kreolima, pidžini su najbolji dokaz o tome kako se jezik menja i prilagođava u skladu sa potrebama društva. Prelaženjem sa pidžina na kreol dolazi do širenja već postojećih jezičkih struktura, u oblasti vokabulara, gramatike i stila, prilagođavajući ih svakodnevnim zahtevima govornika maternjeg jezika. Naime, kreol je potpun jezik prilagođen za svaku govornu situaciju svojih korisnika, s tim štio može ili ne mora biti kodifikovan kao standardni, službeni jezik. Moguće je imati i službeni jezik pored kreolskog, što ne poništava vrednost i značaj ovog jezika. Razvijanje kreolskog jezika uglavnom je na štetu drugih jezika koji se govore na tom području, povećavanjem broja govornika kreola moguće je prouzrokovati smanjenje broja govornika ostalih jezika, ali i sam kreol može biti ugrožen. Standardni jezik ima položaj vezan za društveni prestiž, obrazovanje i bogatstvo, dok kreolski jezik nema takav status. Dolazi do pojave dekreolizacije, tj. nastaje veliki pritisak na više varijeteta kreolskog govora na različitim teritorijama koji su udaljeni od standardnog jezika. Suprotno od ovakve reakcije je agresivan pristup govornika kreolskog prema standardnom jeziku – hiperkreolizacija, jer se oni koncentrišu na ono što smatraju čistim oblikom kreolskog. Gula je kreol na bazi engleskog koji se govori na jugoistočnoj obali SAD i ima preko 150.000 govornika, čabakano je kreol na bazi španskog, govori se u Zamoangi na Filipinima, rodrigeski kreol je francuski kreol koji upotrebljava oko 17.000 ljudi na ostrvu Rodriges blizu Mauricijusa (Kristal 1987).